Bake su nekada protiv uroka obavezno radile ove stvari: Neke od njih se i dalje koriste po selima na jugu Srbije
Dodajte Kurir u vaš Google izborGeneracijama unazad ljudi su nastojali da se sačuvaju od negativnih uticaja, ljubomore i zlih očiju primenom raznovrsnih narodnih obreda koji su prenošeni sa kolena na koleno. Starije žene i bake u domaćinstvima posebno su pazile na najmlađe, trudnice, porodilje i vredne domaćine, verujući da su oni najranjiviji pred tuđom pakosti, zbog čega su uvek primenjivale sitne zaštitne obrede za mir u kući.
Mada savremeno društvo ove prakse uglavnom posmatra kao etnološku građu i tradiciju, one su nekada činile nezaobilazan deo svakodnevice. Većina ih je nestala, ali pojedini zaštitni rituali protiv uroka i dalje opstaju u ruralnim sredinama, naročito u južnim krajevima zemlje.
Crven konac oko ruke
Najnaglašeniji i najčešći oblik zaštite bilo je vezivanje crvenog konca oko ruke, posebno kod odojčadi i male dece. Smatralo se da jarka crvena nijansa poseduje moć odbijanja loših pogleda i sprečavanja uroka. Obično se vezivao za levu ruku, jer se verovalo da je leva strana tela otvorenija za spoljašnje uticaje. Nije bila retkost da baka prilikom stavljanja končića tiho izgovori bajalicu ili molitvu za dobro zdravlje. U današnje vreme, ovaj detalj mnogi nose kao simboličan amajliju za sreću.
Beli luk u odeći i u blizini kolevke
Beli luk je u narodnoj medicini i tradiciji imao moćno, gotovo sveto mesto. Pored primene u ishrani, pripisivana mu je velika zaštitna snaga protiv nevidljivih opasnosti. Prilikom odlaska na skupove ili vašare, detetu bi se u džep stavljao čen belog luka kako bi njegov jak miris neutralisao loše namere i zavist okoline. Takođe, često se ostavljao pored uzglavlja beba radi bezbednosti i mirnog sna.
Prosipanje vode za srećan put
Čin prosipanja vode za osobom koja odlazi iz doma nije bio samo gest za sreću, već i verovanje da tekuća voda sa sobom odnosi sve eventualne prepreke i negativnost. Ovaj obred se primenjivao kada bi ukućani kreirali na dalek put, u školu ili na važan radni zadatak. Voda je u svesti predaka simbolizovala pročišćenje, nov početak i životnu snagu.
Ritual kucanja u drvenu površinu
Pri izgovaranju pohvala na račun nečijeg izgleda, napretka ili zdravlja, obavezno se kucalo u drvo uz prateće reči"da ne čuje zlo", da se dobro stanje ne pokvari. U korenu ovog običaja leži bojazan da bi preterano isticanje sreće moglo privući neželjenu pažnju i pakost. Poseban oprez se zahtevao kada se govorilo o napretku dece ili rodnoj godini. Zato su starije žene često upozoravale mlađe: "Ne hvali mnogo, da ne urečeš."
Umivanje vodom u kojoj je bio ugalj
U situacijama kada bi dete postalo iznenada razdražljivo, plakalo bez razloga ili pokazivalo znake malaksalosti, primenjivao se obred umivanja vodom u kojoj je ubačen ugašeni komad uglja. Prema verovanju, ugalj bi preuzeo svu prikupljenu negativnu energiju, nakon čega bi se ta voda prosipala daleko od kućnog praga kako bi se zao uticaj konačno uklonio.
So kao čuvar doma i zdravlja
So je odvajkada u narodu predstavljala simbol obilja, gostoprimstva i čistoće. Nekada je imala i ulogu zaštitnika doma od štetnih uticaja. Zbog verovanja u njene zaštitne moći, so je čuvana na posebnom mestu u kući. Prilikom prvog izvedenog izlaska bebe u javnost, malo soli bi se stavilo u njene odećne nabore ili kolica kako bi se neutralisala zla namera.
Obredi sa vodom i bajalice na jugu zemlje
U pojedinim selima južne Srbije i danas se praktikuju prastari obredi bajanja i gledanja u vodu radi skidanja uroka, gde se ritualne reči prenose sa generacije na generaciju. Žene koje su vladale ovim veštinama imale su posebno mesto u zajednici i smatralo se da znaju kako da ublaže strah i vrati mir. Ovi obredi primenjivani su uglavnom kod dece kod koje se primetila iznenadna uznemirenost nakon boravka među velikim brojem ljudi.
Pogledajte video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana